среда, 26. октобар 2016.

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА - СВЕТА ПЕТКА

                                                   
ЖИТИЈЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ

Преподобна Параскева – света Петка  најпоштованија је светитељка у нашем народу, и на дан њеног празновања посете нашим храмовима можемо слободно упоредити са великим Господњим празницима Васкрсом, Божићем и Великим Петком. Посебно је ову светитељку поштују жене које је сматрају својом заштитницом, велики број породица слави је као своју крсну славу, а велики број породица ову светитељку слави као своју другу славу у знак захвалности према светој Петки за неко учињено доброчинство,  чудесно излечење и услишене молитве.
Име свете Петке понекад изазива и мешање појмова код наших верника те њено лично име понекад мешају са даном у седмици – петком, ма да истине ради и њено име Параскева и на грчком значи Петка ( параскеви на грч.- петак ), те понекад помисле да се на празник свете Петке пости без разлике у који да је дан празник што свакако није тако, дакле на празник свете Петке се пости када је овај празник у среду и петак.

Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена је пред крај X века у граду Епивату недалеко од данашњег Истамбула . Родитељи свете Петке били су богати и побожни људи који су у свему живели истинским хришћанским животом и осим Петке имали су и сина, Јевтимија. Колико је хришћански дух љубави и милосрђа био део живота свете Петке још као девојчице, говори сведочанство да је  као дете знала да се кући врати у просјачким дроњама а своје одело остави беднима.

По смрти родитеља Петка осети још јачи призив Божији и угледјући се на живот светитеља предаде се строгим подвизима, подели сву имовину сиротињи, напусти свој родни град, прво се поклони светињама Цариграда а затим се настани у Ираклијевском предграђу Цариграда при цркви Покрова Богородице и ту у молитви и посту проведе пет година.
 Испуни своју велику жељу и отпутова у Палестину, и поклони се светим местима, освећеним Спаситељевим животом, и затим се настани у Јорданској пустињи. У пустињи је света Петка живела живот раван анђелима, подражавајући Боговидца пророка Илију и Јована Крститеља, она се хранила једино пустињском травом, и то у врло малој мери. Ко може исказати све трудове, и патње, и муке, и искушења од демона, која претрпе света Параскева у току многих година? Ко би могао знати колико је она суза пролила, и колико уздаха ка Богу послала? Ко би могао описати њене свакодневне борбе које је са телом, са помислима, и са ђаволима водила док их није потпуно победила? - Једино свевидећи Бог, јер је само Он могао видети и знати све њене подвиге.
Тако,  живећи дуги низ година у пустињи, преподобна Параскева, када једне ноћи по обичају свом би на молитви и са умиљењем пружи руке своје к небу, угледа анђела Божија у облику пресветлог младића који дође и рече: ,,Остави пустињу, и врати се у твоју постојбину; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу“. И обрадова се она што ће се ускоро разрешити од тела, али и растужи у исто време што ће се растати са пустињом: јер ништа тако не чисти душу и не приводи је ка Богу као пустиња и усамљеничко молитвено тиховање. После повратка у свој родни Епиват света Петка је живела још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи сво време у труду, посту и молитви. А када дође време њеног одласка к Богу, преподобна се усрдно помоли Богу за себе и за сав свет и тако у молитви предаде Богу блажену душу своју. Тело њено би од стране верних сахрањено по хришћанском обичају, али не на заједничком гробљу, већ одвојено, као тело странкиње јер светитељка ником није рекла ко је она.  Бог, који је хтео да прослави угодницу Своју, откри свете мошти њене после много година, и то на следећи начин.  Близу места где је ова светитељка сахрањена море избаци тело неког морнара, сахрањујући тело овог морнара, они који су копали, по промису Божијем, нађоше нетрулежно тело, но нису овом одмах обратили неку пажњу размишљајући: ,, да је ово тело свето, Бог би то открио преко чуда“ Но већ следеће ноћи у сну света Петка јави се једном од људи који су пронашли нетрулежно тело и  једној благочестивој жени Јефтимији и обрати им се речима: ,,Похитај те извади моје мошти и положи их на чесном месту, не могу више да трпим смрад онога леша. Јер и ја сам из овог града, и постојбина је моја Епиват, где ви сада живите“
Сутрадан ови двоје људи испричаше свима о својим виђењима. Када то чу благочестиви народ, похита к моштима преподобне Параскеве и, извади их са великим страхопоштовањем из земље, радоваху им се као неком скупоценом благу. Свете мошти су свечано положене у цркви светих апостола Петра и Павла, у Епивату а молитвама преподобне Параскеве даваху се од светих моштију њених многа излечења болесницима.
Бугарски цар Јован Асен мошти свете Петке пренесе у Трново 1238. године склонивши их тако од крсташа који су у том периоду завладалу Цариградом и околином. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворној цркви, где оне изливаху разноврсна излечења свима који им са вером притицали.
Када турски султан Бајазит заузе Трново, све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада су мошти свете Параскеве пренешене у Влашку у садашњој Румунији, а када Турци освојише и Влашку 1396 године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита ове свете мошти бише пренесене у Србију у Београд. У Београду је затим подигнута и црква Свете Петке која и до данас постоји (у Калемегданској тврђави), у којој се налази и извор Св. Петке са чудотворном водом. Овај извор и овај храм и данас је веома посећен а честа су и исцељења болесних и олакшања разних мука по молитви свете Петке која се у овом храму у овом светом водом догађају
Године 1521. султан Сулејман II заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у своју палату. И ту, у султановој палати су се дешавала многа чуда светих моштију, те су свету мајку Параскеву славили не само хришћани него и муслимани. Али то и узнемири муслимане, и они из страха се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их положише у Патријаршијској цркви.
Године 1641 благочестиви Василије Лупул, војвода Молдавије, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем је желео да се оне пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову поможе и Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла часне мошти преподобне матере наше Параскеве војводи Василију, у престони град његов Јаши. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641 године.
Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, и помажу по сили Божијој и по молитвама преподобне мајке Параскеве и до данас онима којима је помоћ потребна и који се искрено моле, до дана данашњег и у нашим временима и међу људима које многи од нас познају можемо срести многе којима је молитвама свете Петке било даровано чудесно излечење, јављање или нека посебна Божија милост. Света Петка и данас бди својим молитвама над свима нама и непрестано се Господу моли за свој род и за све којима је помоћ и заштита Божија потребна.